I kad im je to prevrtanje u grobu dosadilo, jedne noci, dok je pun mjesec jezdio kroz gusto glogovo pruce i dole su pijetlovi snivali bezbrižne snove kroz koje su lepršale bijele, pirgave i druge koke nosilje, na Kosovu polju se pojaviše dvije aveti. »Zdravo, avetinjo. Ja sam Lazar, a ko si ti«, upitala je prva spodoba. »Luda noc. Ja sam Murat, i dugo sam bio sultan na lošem glasu u ovim predjelima«, odgovorila je druga spodoba. »Nego, vidiš li, Murate, moj ljuti protivnice, Sta mi rade potomci. .....